Marko Braković: ‘’Moji romani su ‘rock and roll’’ jaka emocija, bunt i stav’’

Marko Braković , diplomirao je andragogiju,  kao jedan od najboljih u generaciji. Upisuje postdiplomski studij konstruktivističke psihoterapije. Sertifikovan je psihoterapeut i radi u savetovalištu ‘’Entera’’.  Svojim romanima obraća se čitalačkoj publici, koja želi suštinu, sadržaj i meso pisca. Marko daje jaku emociju, hrabrost i stav kroz svoje pisanje kao poruku. Njegovi romani su“rock and roll “, puni iskrenosti, bunta i nepristajanja. Ukoliko niste imali priliku do sada da prelistate njegove romane, preporučujemo štivo za toplije dane i prolećno uživanje, a na jesen nas očekuje novi roman.

 

Marko, kažu da se profesija bira, po principu ''Svako se češe tamo gde ga svrbi''. Šta je tebe nagnalo da se baviš ljudskom psihom i problemima psihe?

Danas je psihologija rada dosta uznapredovala, pa imamo odlične testove i upitnike, koji dosta dobro mogu da predvid šta je za koga. Kada je profesionalna orijentacija u pitanju, testove često primenjujem na mlađim klijentima pri problemu odabira profesije. Mnogo pomažu.

 

Od malena sam bio zainteresovan za “pomerene” pojave i fenomene. Gledao sam teške filmove, drame, emisije iskrenih ljudskih ispovesti, kao i tada sjajan, obrazovni program. Pokusavao sam da čitam i Frojda, već u srednjoj školi. Više od pola sadržaja nisam razumeo, ali sam se trudio. Kao klinac, pročitao sam gotovo ceo komplet njegovih dela. Naravno, tu je i rano izlaganje pornografiji. Usmerilo me je ka proučavanju i bavljenju ljudskom seksualnošću. Bio sam veoma seksualno aktivan i osvešćeen.  Čini mi se od kad znam za sebe.

Deo svog odrastanja opisao sam u svom prvom romanu. Mada, kada sam radio test profesionalne orijentacije, u trećem srednje, ispalo je da sam predodređen za nekakav javni posao i posao “na bini”. Poslušao sam i test i nisam pogresio.

 

S obzirom na to da je posao psihoterapeuta zahtevan, na koji način sebi daješ oduška od slušanja ''tužnih priča''?

Imam više slobodnog vremena od kada ne putujem po Srbiji sa bendom, pa mi to dosta znači, u smislu odmora od posla. Što se “nošenja posla kući” tiče, već godinama radim, manje više, ekskluzivno samo sa ljudima koji nemaju nikakvu ozbiljniju psihopatologiju. Većinu svojih klijenata brzo zavolim. Onda posao više nije posao, već - strast i zadovoljstvo. Kada sam se probijao kao mlad terapeut, radio sam gotovo sve što sam mogao da ugrabim. Bilo je mnogo teže, pa čak i opasno po mene.  Davno je to bilo..

 

Društvene mreže su realnost našeg doba. Da li iskrivljuju komunikaciju?

Meni su društvene mreže okrenule život za 180 stepeni, u svakom smislu. Sada živim mnogo lakše, lepše i udobnije. Takođe, digitalna revolucija mi je omogućila neverovatna iskustva. Kako privatna, tako i profesionalna.

Ipak, primećujem da mi je koncentracija veoma oslabila, što svakako nije dobro. Danas virtuelno više i ne postoji. Za mozak, to ne pravi nikakvu razliku. Čak i istrazivanja to pokazuju.

 

Tvoja prva dva romana dotakla su širu čitalačku masu. Otkud interesovanje za tu vrstu kreativnosti?

‘’Fejsbuk Predator’’ je neka vrsta ispovedne proze. Ogroman deo romana,  zapravo, je moja autobiografija. Želeo sam odmah da polarizujem publiku. Kao kada vas film u bioskopu odmah u prvoj sceni šokira,  pa neki ljudi izađu iz sale. Oduvek sam poštovao takve autore, a nadam se da sam sada i jedan od takvih. To se neće menjati.  https://www.delfi.rs/knjige/62728_fejsbuk_predator_knjiga_delfi_knjizare.html

Prvo, imam zaista vernu publiku, a drugo jer ni ne želim, niti umem da pisem drugačije. Kažu mi često, da ljudi vole moj stil pisanja, koji nije baš uobičajen. Ponosan sam na to. Drugi roman, ‘’Tablet’’ je veoma ličan, ali u manjoj meri. To je prvi srpski psihoterapijski roman. Želeo sam da bude mešavina Irvina Jaloma i Mišela Uelbeka. Konkretno, inspirisala su me dva dela: “Pokoravanje” od  Mišela Uelbeka i “Kad je Niče plakao” od Irvina Jaloma. Oba romana su izuzetna. Nadam se da sam uspeo u tome.https://www.delfi.rs/knjige/85307_tablet_knjiga_delfi_knjizare.html

 

 

Kako oterati bauka predrasuda od odlaska kod psihologa? Popravlja li se perspektiva stigme?

Pa, to više i nije toliki bauk, barem u većim gradovima Srbije. Nekada su nam ljudi stidljivo dolazili. Danas, informišu se lako o vama. Saznaju sve preko ‘’Gugla’’i televizije i dođu kod vas, potpuno spremni. To je ogromna razlika u odnosu na godine analognosti.

 

Svedoci smo uvećanog nasilja u društvu. Ne bih etiketirala i davala rod nasilju. Koje je rešenje?

Prepoznati ga i izbeći. Nema druge. To je stvar socijalne inteligencije,  ali i sreće. Nasilje nam je inherentno. Ljudi su neodvojivi od nasilja. Na žalost.

 

Mediji, ko ih ne poznaje, skupo bi ih platio. Rijalitiji u Srbiji? Gde je tu zdravlje?

Moj treći roman, ‘’Ljudski Aparat’’, posvećen je pogubnom uticaju medija. Izlazi na jesen i to je, čini mi se, moje najozbiljnije delo do sada. To će biti moje testamentalno delo, posvećeno našoj nesrećnoj zemlji i čitavom narodu. Mada, tema je univerzalna i važi za celu planetu, na žalost. Uticaj medija i rijalitija je svakako poguban. Nije uvek bilo tako, ali svedoci smo smrti televizije koja se batrga kao riba na suvom. Zato je ovakva.

 

Kako bi opisao tvoju potrebu za pisanjem? U čemu najčešće nalaziš inspiraciju?

Kada mi se nakupi dovoljno životnog iskustva, onda pišem. Naravno, ideja je ključna. Kada imam dobru ideju, stav i jasnu poruku uz nakupljeno lično iskustvo,, tada je vreme za roman. Prvi je bio najličniji, drugi malo manje,  a ovaj treći je pola - pola. Mada, to je i normalno. Verujem da ce moj peti ili šesti roman biti mozda i fikcija, ko zna.

 

Stiglo nam je proleće Marko, moramo povećati serotonin da bismo se lepše smejali. Tvoja preporuka za predstojeće lepo vreme?

Putovanja, priroda, more, planine i dobri ljudi oko vas. Ja sam planinu već obišao, sada me čekaju plaže. Obozavam leto.

http://entera.rs/


Sva prava zadržana, originalni link objave je: http://www.prspective.rs/objave/blogovanje/marko-brakovic-moji-romani-su-rock-and-roll-jaka-emocija-bunt-i-stav